Najčešće ćete se sresti sa slikom koja je na platnu, najčešće ćete i čuti "ulje na platnu" kada je reč o slikarstvu, ali to ne znači da je ono jedina moguća podloga za uljane i akrilne boje. Istina jeste da je najpopularnije, razlog tome su njegova trajnost i izdržljivost, jednostavnost u transportu i izlaganju. Međutim, među slikarima ima onih čiji način rada zahteva drugačiju podlogu, ima onih čije ideje ne zadovoljava ravna površina jednostavnog oblika, a neki prosto žele da stvaraju dela koja se izdvajaju po tome što se nalaze na neuobičajenim materijalima.
Bez obzira na čemu se nalazi, slika ima zadatak da traje. Kako bismo tu trajnost osigurali važno je da vodimo računa o svim pravilima vezanim za samo slikanje, ali ono što može biti još i važnije poštovati jesu pravila o pripremi podloge i o tome koje su podloge upšte adekvatne da se na njima rodi slika. Nepravilno pripremljena površina može dovesti do sitnih problema poput matiranja boje, koje je posledica previše upojne podloge i to ćete uočiti već u toku rada, ali može dovesti i do pucanja i ljuštenja bojenih slojeva, što je ozbiljan problem koji nećete moći jednostavno da rešite. Čak se, najverovatnije, neće ukazati u toku procesa slikanja, već će vam dozvoliti da sliku završite i pojaviti se nekoliko meseci ili čak nekoliko godina kasnije.
Slikanje na drvetu
Da među vama ima upravo takvih koji bi želeli da eksperimentišu, izađu iz klišea i slikaju na poklopcima drvenih kutija, stiroporu ili kamenu, a nisu sigurni da li je to u redu i kom materijalu je koja priprema potrebna, pouzdano znamo jer ste nam o tome pisali. Potrudićemo se da odgovorimo na vaša pitanja i uz to vas podsetimo na još nekoliko važnih koraka pri odabiru i pripremi slikarske podloge. Posle platna, najpopularniji nosilac slike je upravo drvo, pa zaslužuje i najviše pažnje te će danas ono biti tema.
Drvena podloga može biti u različitim oblicima - kao daska od punog drveta ili alternative u vidu lesonita, medijapana i iverice koje se lakše mogu naći i finansijski su povoljnije. Takođe, nosilac vaše slike može biti drvena tabla koja će stajati samostalno, ili će slika biti deo nameštaja (neretko se oslikava poklopac drvene kutije, satovi ili stolice). Pre svega, drvo morate pametno odabrati - ukoliko želite da slikate na klasičnoj dasci, ona mora biti suva i poželjno je da je posebnom tehnikom sastavljena iz više komada kako se vremenom ne bi krivila. Takve daske ćete na tržištu naći uglavnom kao daske za ikone.
Kada imate potrebnu dimenziju, najbolje je da preko drveta ili nekog od panela zalepite komad isprane pamučne/lanene tkanine pomoću lepka za drvo ili nekog od akrilnih gel medijuma, strogo vodeći računa da između drveta i platna ne ostane zarobljenih mehurića vazduha. Lepljenjem platna osigurali ste stabilnost podloge i izbegli moguća pucanja slojeva boje usled rada drveta. Platno koje ste zalepili nakon što se osuši možete tretirati kao što biste i platno nategnuto na drveni ram – premažite ga slojem drvofiksa ili akrilnog veziva, a potom nanesite i nekoliko tankih slojeva primera/gessa, ostavljajući svaki da se osuši pre nanošenja narednog uz šmirglanje najfinijom šmirglom ako želite izuzetno glatku podlogu. Na tako pripremljenoj dasci možete slikati temperom, akrilnim ili uljanim bojama.
Dekorisanje drvenih površina
Naravno, kada želite da oslikate delove drvenog nameštaja platno ne može biti rešenje. U tim slučajevima ono nije ni potrebno jer se uglavnom oslikavaju manje površine ili se bojeni slojevi pojavljuju samo mestimično. Ono na šta u ovim slučajevima treba obratiti pažnju jeste samo drvo.
Kako često poželimo da preuredimo komad starog nameštaja, prvi korak u pripremi drvene površine u ovom slučaju bi trebao da bude provera da li ima plesni i buđi i njihovo uklanjanje alkoholom ili sirćetom. Takođe, pregledajte da li ima slojeva stare boje koji su ispucali i ljušte se - njih bi trebalo što detaljnije ukloniti špahtlom jer će otpasti pre ili kasnije, pa nemojte rizikovati da kroz neko vreme sa njima otpadne i deo vaše oslikane dekoracije u koju ste uložili vreme i energiju. Potom bi sve trebalo proći šmirglom kako bi se prelazi između delova gde još uvek ima boje i onih gde je boja otpala učinili glatkim, a onda je neophodno ukloniti svu prašinu četkom ili rastvorom vode i deterdženta ako su naslage ozbiljnije.
Kada ispred sebe imate čistu i potpuno suvu drvenu površinu morate proveriti i da li je drvo ranije nečim tretirano, da li ima slojeva boje ili laka i da li su to boje na akrilnoj bazi ili na bazi ulja i rastvarača. Vodite se pravilom da preko akrilnih boja možete slikati bilo kojim drugim bojama, ali preko boja na bazi ulja nije preporučljivo slikati niti nanositi proizvode na akrilnoj i vodenoj bazi jer se mogu sa nje ljuštiti. Ukoliko starih slojeva nema možete već početi sa islikavanjem akrilnim bojama - površinu, dakle, ne morate premazivati primerom ako želite da sačuvate boju i vidljivu strukturu samog drveta, ali je morate zaštititi lakom po završetku. Druga varijanta je da nanesete primer u jednom ili nekoliko slojeva (što zavisi od pokrivnosti boje i toga koliko želite da površina bude glatka), a potom možete naneti akrilnu boju u nijansi koja vam je potrebna i slikati uljanim ili akrilnim bojama.
