Za crtanje je dovoljno da imate samo papir i olovku – to jeste tačno, međutim, imali smo priliku da zavirimo u atelje u kom nastaju crteži i u pernicu jednog ozbiljnog slikara kome je osnovni način izražavanja upravo crtež. Osim velikog broja olovaka različite tvrdoće i klasične gumice, tamo smo zatekli još nekoliko manje uobičajenih stvarčica. Donosimo vam listu sa 4 stvari koje su se tamo našle, a za koje umetnik tvrdi da su mu neophodne kako bi na svom radu postigao bogate i raznolike vrednosti.
Mekana gumica
Gumica za brisanje nije samo sredstvo kojim ćete obrisati grešku sa crteža, već i način da izvučete bele linije sa površina koje su već zasićene grafitom ili ugljenom, drugim rečima - da radite u negativu. I zato, osim što bi trebalo da u svom priboru imate belu – vinil gumicu, sigurni smo da će vam od koristi biti i mekana gumica (gnet/gnjecava gumica) te savetujemo da je obezbedite sebi i isprobate njene mogućnosti.
Kako je u pitanju mekana i lepljiva guma, od nje ćete lako oblikovati baš onakvu gumicu kakva vam je potrebna da biste uklonili ugljenu prašinu ili grafit sa papira. Neće se mrviti po crtežu, niti je previše jaka da bi pocepala papir usled čestih korekcija pa je sjajna za početnike i školarce. Jednostavno oblikujte od nje tanak vrh i iskoristite ga da izvučete tanke bele linije, da ublažite senke tapkanjem gumice o površinu ili napravite suptilne prelaze.
Papirna olovka za senčenje
Papirna olovka za senčenje nije ništa drugo do porozan papir koji je tako uvijen da je od njega napravljena čitava olovka. Njom ne možete ostaviti trag, ali možete ublažiti liniju koju ste napravili mekom (B) olovkom ili ugljenom.
Primetićete da neki crtači grafit razmazuju prstima. To nikako nije dobra ideja - osim što ne izgleda dobro i ponekad liči na slučajno razmazanu površinu, vrlo lako vam se može desiti da se zbog masnoće sa prstiju na papiru pojave fleke koje nećete obrisati ni jednom gumicom. Osim papirne olovke možete koristiti krpice od pamuka ili jelenske kože u svrhu razmazivanja.
Grafit u različitim oblicima
Ono po čemu morate razlikovati grafite jeste tvrdoća – u zavisnosti od količine gline u grafitnom srcu on će ostavljati svetliji ili tamniji trag. Olovke sa oznakom H imaju tvrđe i svetlije grafite, dok one sa oznakom B ostavljaju mekši i tamniji trag. Još jedna, mnogo vidljivija razlika jeste oblik grafita – možete olovke naći kao standardne drvene, možete ih naći kao lakirane olovke koje su cele od grafita, ili grafite u četvrtastom obliku, na primer.
Ako ste se pitali da li uopšte neko koristi one velike, čudne, grafite četvrtastog oblika – da, i te kako. Crtači tvrde da klasičnim olovkama sa tankim grafitnim minama ne mogu da realizuju sve ideje koje imaju, ili bar ne mogu da ih realizuju tako brzo. Nih možete koristiti kako god vam padne na pamet, možete osenčiti veliku površinu samo jednim potezom položenog četvrtastog grafita ili ivicama dobiti izizetno tanke linije.
Fiksativ u spreju kao pomoć i u toku crtanja
Za fiksativ u spreju sigurno znate kao nešto čime možete na kraju zaštititi svoje delo od razmazivanja. Neophodan je ako ste na crtežu koristili prirodni ili veštački ugljen, ali i ako ste koristili mekane olovke jer i one imaju tendenciju da se lako razmažu ako crtež stavite u fasciklu ili ga često pokazujete.
Iskoristite fiksativ kao pomoć i u toku samog crtanja - primetićete da u radu sa prirodnim ugljenom povremeno dođe do zasićenja papira te ne možete postići dovoljno tamne vrednosti. U takvim slučajevima isprskajte problematičnu površinu fiksativom, sačekajte da se osuši i biće ponovo porozna i dobra za dorađivanje crteža.
Takođe, ako niste posebno pažljivi tokom rada pa vam se dešava da šakom razmazujete delove crteža možete partije koje su skoro završene da isprskate fiksativom i tako ih zaštitite od oštećenja. Fiksativ uvek nanosite sa udaljenosti od bar 50 cm i u tankim slojevima - uvek je bolje naneti više tankih slojeva ostavljajući papir da se osuši pre nanošenja svakog narednog.
