 |
Piše: Jasmina Stojanović, akademski slikar |
Nakon što pročitaš ove zanimljive činjenice o bojama možda će se tvoj pogled na njih promeniti... Verujemo da će ti slikanje postati još primamljivije!
Znate za teoriju boja i točak boja?
Isak Njutn je napravio točak boja davne 1706. godine. Njutn je svojim čuvenim eksperimentom sa prelamanjem svetlosti kroz prizmu objasnio kako je boja zapravo svojstvo same svetlosti i da ona nije karakteristika predmeta. To bi značilo da predmeti nemaju svoje boje. Kada svetlost padne na neki predmet on jedan deo svetlosti apsorbuje a jedan odbija i do oka stižu samo one "boje" koje su odbijene. Zanimljiva je teza kako uopšte nije obavezno da svetlost jedne iste boje svako od nas vidi isto. Ako razmišljamo u tom pravcu dolazimo do zaključka da svet možda ne izgleda isto u percepciji dva čoveka...?
Ljubičasta - kraljevska boja?
Persijski kralj Kir Veliki odabrao je ljubičastu tuniku za svoje kraljevsko odelo. Neki rimski imperatori zabranjivali, su pod pretnjom smrću, običnim građanima da nose ljubičastu odeću. Vladari u Vizantiji nosili su ljubičaste odore i potpisivali svoje edikte ljubičastim mastilom. Zašto? Ljubičasta boja je vekovima mogla da se nabavi samo u feničanskom gradu Tiru, a dobijala se iz specijalne vrste puža. Bilo je potrebno razbiti ljusku puža, sakupiti sluz ljubičaste boje i izložiti ga suncu određeni vremenski period. Za samo jedan gram boje bilo je potrebno oko 9.000 puževa. Bila je toliko retka da je vredela gotovo kao zlato.
Duga tradicija se nastavila i u srednjem veku, pa se na velikom broju slika vladari i kraljevi mogu videti sa odorama koje imaju makar neki ljubičasti detalj. Franački kralj Karlo Veliki je krunisan za cara odeven u ljubičastu odoru, a u srednjem veku zbog problema sa snabdevanjem nijansom kraljevske ljubičaste 1464 papa Pavle II doneo dekret u kom se kardinalima menja boja odevanja iz ljubičaste u današnju crvenu, a niži slojevi sveštenstva će nositi ljubičastu ali u značajno jeftinijim nijansama koje su bile dostupne - što je kao pravilo ostalo i do danas. Boja je postala dostupna svima tek 1850. godine kad su prve sintetičke boje dospele na tržište.
Šta je hromoterapija?
Terapija bojama [hroma (gr.) - boja]
Da li verujete da neke boje mogu pomoći našem telu da se samoizleči? Hromoterapija nas uverava da boje deluju na naše raspoloženje, na fizičko i psihičko stanje, a time i na naše zdravlje. To verovanje potiče još od staroegipatskih lekara.
Na primer:
- Ljubičasta - umiruje i leči stres i nesanicu
- Bela boja je poput sedativa
- Intenzivno plava leči depresiju
- Žuta stimuliše varenje i pojačava apetit
Ako ste se pitali kome je prvo na pamet palo da pomeša dve boje - grčki filozof Platon je zapravo prvi otkrio da se mešanjem dve boje može dobiti treća. Sada nam to izgleda kao sasvim normalna stvar, ali ako se vratimo mnogo godina unazad i setimo da su ranije svaku boju dobijali iz suvog pigmenta, a pigmente dobijali dugim i zahtevnim procesima uopšte nije čudno što je toliko vremena bilo potrebno da shvate mešanje boja.
Ljudsko oko razlikuje najviše nijansi zelene boje. To je verovatno jedan od razloga zašto u ponudi boja i imamo najviše zelenih nijansi. A to je i razlog zašto su naočare za gledanje po mraku baš zelene boje.
View this post on Instagram
