Verovatno će biti suvišno, ali ćemo ipak napisati da je mozaik tehnika monumentalnog slikarstva u kojoj se slika formira ređanjem raznobojnih kockica od kamena ili stakla. Zvuči jednostavno, međutim, kada biste bili u prilici da prisustvujete bar jednom delu nastanka mozaika shvatili biste koliko je ozbiljnog rada i majstorstva potrebno da bi nastalo i trajalo takvo delo. Bilo bi vam potpuno jasno zašto su u ovoj tehnici ukrašavane isključivo najznačajnije javne građevine poput hramova, katedrala i dvorova.
Kako nastaje mozaik?
Najbolji način da vam ovu tehniku približimo jeste da vam opišemo proces nastanka jednog mozaika. A možda ćemo vas usput zainteresovati i podstaći da razmislite kako bi bilo da se i sami oprobate u lomljenju i ređanju kamenčića u nekoj jednostavnijoj varijanti.
Priprema skice i materijala
Kao kod svakog dela u likovnoj umetnosti i ovde se počinje od skice. Skica može biti gruba ukoliko se radi o apstraktnim kompozicijama, ili detaljnija ukoliko je reć o predstavama sa figurama. Pripremni crtež nikada nije posebno precizan i sa puno detalja jer je u mozaiku teško ispoštovati skicu u potpunosti, pa se veliki deo rešava i osmisli tek prilikom samog ređanja kockica.
Priprema kamena je deo koji zahteva i malo snage jer se radi, zapravo, o lomljenju kamena. Danas postoje mašine koje lome kamen na ujednačene kockice što ubrzava i olakšava posao, ali kada se radi o mozaicima manjeg formata umetnici čak uživaju u ovom delu posla. Za lomljenje kamena potreban je prilagođen čekić i potrebna vam je uvežbana i precizna ruka. Svaki kamen ima svoj način za lomljenje, odnosno jačinu kojom ga trebate udariti i ugao pod kojim to morate uraditi kako ga ne biste smrvili već dobili kockicu oštrih ivica.
Ređanje kockica
Tako dobijene kockice – tesere mogu se lepiti vodotopivim lepkom na karton na kom je inverzno preneta skica (tehnika ređanja), sa razmacima od oko 1mm u koje će kasnije biti uliven vezivni material (malter) koji će ih držati na okupu. Kockice se mogu ubadati i direktno u svež malter ili u posebne materijale koji su danas dostupni - tehnika ubadanja. To bi bila dva osnovna načina izrade, a uvek postoji mesta za prilagođavanje tehnike podlozi na koju će kasnije mozaik biti ugrađen, formatu ili obliku (prilikom ugradnje mozaika u kupole koje su kružnog oblika, na primer).
Izlivanje i ugradnja mozaika
Mozaik koji je se radi tehnikom ređanja mora se i izliti (zaliva se malterom kako bi se sve kockice povezale). Nakon određenog perioda koji je potreban da se malter stegne, mozaik se "podiže" i ispira se sa njega papir i lepak kojim su kockice privremeno bile pičvršćene. To ume biti najuzbudljiviji deo procesa za umetnika, jer je tada prvi put vidljivo lice mozaika.
Iako je mozaik uglavnom rezervisan za značajnije javne građevine, kako zbog tehničke tako i zbog finanskijske strane, danas ga možete sresti i u privatnim domovima. Doduše, u manjim razmerama, uglavnom sa apstraktnim motivima i najčešće u kućama samih umetnika. Tehnika mozaika provlaći se i u detaljima na svakodnevnim zidnim ili manjim kućnim dekoracijama – ogledalima, vazama ili sličnim predmetima. Često se ove tehnike late oni koji nemaju posebna znanja o mozaiku, već su samo poželeli da iskoriste polomljene pločice ili staklo u boji koje su imali kod kuće.
Mozaik u Hramu Svetog Save
Osvrnućemo se na jedno od najnovijih i najimpresivnijih dela u tehnici mozaika u regionu - mozaik Vaznesenje Hristovo u Hramu Svetog Save u Beogradu. Delo na kupoli hrama čiji je prečnih čak 32 metra, a ukupna površina mozaika 1 248 kvadratnih metara. Ovo je posao na kom je radio tim od stotinak ruskih umetnika predvođenih najpoznatijim majstorom ikonopisa u pravoslavlju - Nikolajem Muhinom (između ostalog, kao jednom od najpriznatijih umetnika u Rusiji bilo mu je povereno i unutrašnje uređenje najvećeg sabornog hrama Ruske pravoslavne crkve – Hram Hrista Spasitelja u Moskvi).
Mozaik je izrađen tradicionalnom tehnikom i upotrebom jednog od najtrajnijih, najotpornijih, ali i najlepših materijala – smalta, odnosno, kobaltnog raznobojnog stakla. Rimski mozaici izrađeni od ovog materijala ni posle dva milenijuma nisu izgubili svoju lepotu i sjaj, te je izuzetno zahvalan za rad gledajući iz tog ugla. Ali sa druge strane, to je materijal koji zahteva posebnu pažnju prilikom postavljanja svake kockice, jer će svaka na drugačiji način primati i reflektovati svetlost (iz tog razloga u radionici u kojoj se izrađuju delovi ovog mozaika postoji čak i specijalno osvetljenje koje simulira ono pod kojim će se mozaik naći nakon ugradnje u kupolu).
Radionica u kojoj Muhin stvara sa svojim timom morala je biti namenski napravljena i opremljena alatom za klesanje smalta i prirodnog kamena, zatim skelama, posebnim prostorom sa skladištenje potrebnog materijala i pravljenje smese kojim će se kockice mozaika povezati.
Iz Rusije u Srbiju mozaik je stigao u delovima, a onda su umetnici svaki od tih delova postavljali na svoje mesto u kupoli kako bi se formirala celina. Ovo je jedan od najvećih projekata u svetu kada je u pitanju dekorisanje tako velike kružne površine u tehnici mozaika.
