Došli smo do zaključka da su dileme i zablude na temu lakiranja slika prilično česte. Umetnike muči nekoliko pitanja, a prvo i najveće je to da li je slike neophodno lakirati? Tu su i pitanja kako odabrati pravi lak, da li je lak u spreju bolja opcija, pa i to kada i u koliko slojeva ga treba nanositi? Sva su ta pitanja opravdana i na mestu, i važno je da znate odgovore na njih pre nego što krenete sa procesom lakiranja svog dela, odnosno, pre nego što krenete u kupovinu laka za svoje slike.
Da li je neophodno sliku zaštititi lakom?
Odgovor je već tu – lak na slici je pre svega njena zaštita od spoljašnjih uticaja, nije neophodan ali jeste poželjan. Slika koju okačite na zid u svojoj dnevnoj sobi, na primer, biće svakodnevno izložena prašini, duvanskom dimu, masnoći i drugim česticama koje se nalaze u vazduhu a koje će se lepiti i vremenom taložiti na poslednjem sloju boje. Vi sa slike možete povremeno grubo odstraniti nečistoće, ali će se veliki deo uvek zadržati. Zavisno od okruženja slika može izgledati dobro godinama i decenijama, ali se može desiti i da ubrzo dobije blago žuto ili smeđe obojenje i da to pokvari utisak o slici. Ukoliko slika ima na sebi zaštitni lak, moći ćete da je odnesete kod stručnjaka koji će stari lak i sve nečistoće sa njim skinuti, a onda postaviti novi koji će je čuvati u narednih nekoliko decenija.
Osim da sačuva, lak je tu i da doprinese boljem izgledu vaše slike, da pojača intenzitet boja i da da dubinu bojenim slojevima. Nije retka pojava da boja nakon sušenja na određenim delovima matira i slika postane šarena u smislu mat i sjajnih površina. To će se dešavati zbog drugačije količine veziva kod različitih nijansi, ali će se dešavati i kada koristite dodatne medijume, ubrzivače ili usporivače sušenja. I u tom slučaju će sloj laka biti od koristi jer će ujednačiti sjaj (ili matirati čitavu sliku ako se odlučite za mat varijantu laka).
Kako odabrati lak zavisno od slikarske tehnike?
Uglavnom nećete imati problema pri odabiru laka jer je kod svakog naglašeno za koje slikarske tehnike je namenjen, odnosno, da li ga možete naneti preko slika rađenih akrilnim bojama, ili i preko onih koje su rađene bojama na bazi ulja. Praktično, na sliku urađenu akrilnim bojama možete postaviti gotovo svaki lak, dok preko ulja na platnu ne možete naneti svaki lak na vodenoj, odnosno akrilnoj bazi. Obratite pažnju na karakteristike kao što je UV zaštita (štiti boje ili bar umanjuje šansu da izblede) ili karakteristiku da vremenom ne žuti - to će svakako biti plus pri odabiru pravog laka.
Nekada ćete se kod akrilnih lakova sresti sa natpisom removable/non - removable. Ova oznaka govori o tome da li je lak napravljen da se nakon nekog vremena može skinuti sa slike, ili da njegovo skidanje nije predviđeno. Ukoliko se odlučite da sliku urađenu akrilnim bojama prelakirate lakom koji se može skinuti, važno je da pre njega nanesete na sliku izolacioni sloj (sloj nekog od akrilnih medija koji će zaštititi boju od sredstva za skidanje laka, ako dodje do potrebe da se lak skida).
Sjajni lak, mat lak ili lak sa satenskim sjajem?
Kada treba se odlučite za jednu od tri varijante koje su uglavnom ponuđene - gloss (sjajan), mat, ili saten (sa satenskim, diskretnim sjajem) razmislite prvenstveno šta će se slagati uz temu vaše slike i kakav efekat joj je potreban. Na primer, slikari iz doba impresionizma (Mone, Pisaro) su izbegavali lakiranje slike baš zbog toga što nisu želeli da boja ima sjaj, već da podseća na temperu ili na freske.
Uzmite u obzir i činjenicu da će na tamnim slikama najbolje izgledati sjajan lak koji je 100% transparentan, dok mat lakovi mogu na crnim ili izuzetno tamnim površinama izgledati beličasto i dati joj izgled zamagljene ili zaleđene površine. Takođe, u slučaju matiralih površina gde je boja izgubila na intenzitetu najbolje rešenje da joj vratite jačinu i svežinu biće sjajan lak (može se podjednako često dešavati i kod akrilnih i kod uljanih boja zbog dodavanja veće količine vode/terpentina u boju)
Klasičan lak ili lak u spreju?
Ako je slika građena iz tankih slojeva boje i ako je njena površina glatka i ravna, možete se odlučiti i za jednu i za drugu varijantu. Međutim, ukoliko na slici imate neravne delove i grube slojeve boja, bolja varijanta će biti lak u spreju koji će se zavući u svako udubljenje i pokriti svako ispupčenje boje.
Ako sliku lakirate četkom neka to budu dugi i sigurni potezi levo-desno. Nikada se ne vraćajte na deo koji ste već prelakirali jer ga samo možete pokvariti. Bolje će biti da sačekate da se lak osuši, pa da tek onda pređete problematične delove još jednim slojem laka. Uvek obezbedite čistu površinu na koju ćete staviti sliku prilikom lakiranja, vodeći računa da to radite u prostoriji gde nema prašine ili promaje koja bi mogla da nanese nečistoće na još svež lak.
Kada koristite lak u spreju važno je da bocu pre svakog prskanja energično promućkate (posebno mat i saten varijante), da držite distancu od 30 cm bar, da sliku postavite ni horizontalno ni vertikalno već pod uglom od 60-70% kako biste bolje kontrolisali količinu i kako ne biste preterali sa debljinom sloja. Držite se toga da je uvek bolje više tankih slojeva nego jedan debeo, i zavisno od toga šta želite da postignete to može biti 2 ili 20 slojeva. Još je važno da povremeno proverite i očistite rupicu na kapici spreja, jer postoje oni koji imaju tendenciju da se tu lak sakuplja i da vam na sliku ode u vidu veće kapljice, a to ne želite.
