Izgleda da renesansni umetnici nastavljaju da bogate svetsku kulturnu baštinu i 500 godina nakon svoje smrti, jer njihova dela često provode vekove sakrivena od javnosti na tajnim ili poptuno očiglednim mestima, pre nego što ih neko otkrije i podeli sa javnošću. Najnoviji slučaj su 2 slike rađene uljem koje su u Vatikanskom muzeju otkrili pre nekoliko dana. Dakle, slike su bile tamo gde im je i mesto, samo mi za to nismo znali, bar do sada. I nisu to bilo koje slike, nemački istoričar umetnosti Arnold Nesselrath kaže da se radi o delima nesumljivo višeg kvaliteta od onih koje se nalaze u istoj prostoriji.
U Vatikanskom muzeju u martu 2015. počeli restauratorski radovi koji treba da se završe kasnije ove godine. Između ostalog, radovi se vrše i u Konstantinovoj sobi gde su pronađena dva nova dela. Konstantinova soba je dobila naziv po temi koja krasi njene zidove. Same zidove veliki maestro nije uspeo da završi jer ga je prerana smrt u tome omela. Njegovi učenici su je doslikali po njegovim skicama prikazavši u njoj scene iz života cara Kontantina Velikog. Ipak, dva pronađena dela ukazuju na to da je nešto Rafaelo ipak uspeo da završi.
Restaurator Fabio Piacentini potvrdio je da je sada sasvim sigurno da su dve alegorijske figure na zidu dela samog Rafaela. Jedna figura predstavlja Prijateljstvo, a druga Pravdu. Piacentini kaže da su slike rađene tehnikom – ulje na zidu, vrlo neobičnom i specifičnom tehnikom. Restauratori su započeli čišćenje i primećuju preciznost poteza koja je tipična za maestra. Posebno se na haljini jedne od alegorijskih figura vide divni potezi četkicom i toniranje od zelene ka plavoj. Inače, Rafaelo je imao posebnu „na toplo“ tehniku, nanosio je gusti sloj prirodne smole dok je topla, a ona se, kada se osuši, ponašala kao platno.
Rafaelo je bio umetnik koji je voleo da eksperimentiše i proba nove tehnike. Zna se, kaže Arnold Nesselrath, da je Konstantinovu sobu želeo da celu uradi u gore navedenoj tehnici, ali nažalost, poživeo je samo da uradi ove dve slike. Ostatak je urađen na tradicionalan način.
Rafaelo Sancio da Urbino poznat samo kao Rafaelo, čini veliku trojku renesansnih majstora, zajedno sa Mikelanđelom i Leonardom. Bio je neverovatno produktivan i ostavio je iza sebe veliki broj dela, uprkos smrti u 37. godini života. Većina njegovih dela se mogu naću upravo u Vatikanskoj palati i njegovi tamošnji radovi predstavljaju centralni i najvažniji deo njegovog opusa.
Konstantinova soba je jedna od prostorija za čije ukrašavanje je Papa Julije II unajmio tada mladog Rafalea. Ove sobe su trebale biti papine sobe za prijem, a izvanredni radovi na njihovim zidovima imaju vrednost poput Mikelanđelovih u Sistinskoj kapeli koja se i nalazi nedaleko od njih. Pretpostavlja se da je papa želeo da radovi mladog umentika zasene one koje ne naručio prethoni papa, Aleksandar VI. Zanimljivo je da su i papa i maestro preminuli dok je došlo na red oslikavanje Konstantinove sobe. Na njenim zidovima prikazan je trijumf hrišćanstva nad paganstvom, ali sama soba je manje popularna od ostalih iz prostog razloga što se zna da su je radili učenici, a ne maestro. Sa ovim novim otkrićem, to se može promeniti.
