Tempere vas sigurno podsećaju na osnovnu školu. Tada smo ih koristili jer su bezbedne i jednostavne za upotrebu, a mogu dati prilično dobre rezultate. Značajno su gušće od vodenih boja, a samim tim i pokrivnije, pa su im bile logičan sled u savladavanju likovnih tehnika.
Tempera kao tehnika je široka tema sa bogatom istorijom. Ali mi danas pričamo o temperama kao bojama koje kupujemu u tubama i teglicama i koje su spremne za slikanje.
Razlike između tempera i akrilnih boja
Moglo bi se reći da su danas tempere pale u senku akrilnih boja. Istina, one jesu sličnih karakteristika, ali razlike ipak postoje. I jedne i druge se razređuju vodom, ali će akrilna boja nakon sušenja biti vodootporna i bez lakiranja. Osušiće se sličnom brzinom i na isti način – isparavanjem vode, ali tempera će imati mat izgled a akrilna boja blago sjajan.
Podloga za slikanje
Možete i kao veliki slikati temperama, zašto da ne. Samo, naš savet je da promenite nekoliko stvari u odnosu na školske dane. Prva i jako bitna stvar jeste podloga. Kao mali koristili smo papir iz školskog bloka i setite se koliko vas je nerviralo kada nanesete razređenu boju a papir počne da se savija. A ako više puta pređete četkom po papiru pojavljuju se mrvice ili se čak papir pocepa. Sa odgovarajućom podlogom tempere ćete doživeti na mogo drugačiji način i sigurno ćete ih zavoleti.
Ako želite da radite na papiru, odaberite deblji papir koji je namenjen slikanju akrilnim bojama ili kombinovanim tehnikama. Možete raditi temperom i na klasičnom slikarskom platnu ili platnu na lesonitu. A možete pripremiti podlogu koju koriste učenici srednjih umetničkih škola i studenti, kao najpovoljniju opciju za vežbanje. Evo kako: lepenku od 2 ili 3mm podelite na formate koje želite i premažite je akrilnim gessom tako što ćete naizmenično po dva puta mazati obe strane, ostavljajući da se osuši između svakog premazivanja. Kada je lepenka suva zalepite je na drvenu ploču papirnom krep trakom, prekrivajući oko 1cm ivica trakom (ovo će vašem završenom delu dati na ozbiljnosti kada skinete traku jer će slika odmah dobiti paspartu).
Kako odabrati odgovarajuće tempere
Izbegavajte one najjeftinije varijante i potražite tempere za studente ili profesinalne umetnike. Tempere su poznate po tome da će se, kako se boja bude sušila, menjati i postajati svetlije za nekoliko nijansi, ali što su boje kvalitetnije to je pigment u njima jači i čistiji, pa je samim tim i stepen posvetljivanja manji.
Razređujte ih vodom i slikajte u tanjim slojevima jer izuzetno debeli slojevi mogu pucati. Kod tempera je važno da naučite da mešate nijanse i da naučite da predvidite to što će za koju nijansu posvetleti sušenjem. Posvetite se mešanju boja i traženju prave nijanse, eksperimentišite, jer kada jednom naučite te princip mašanja boja koristiće vam u bilo kojoj slikarskoj tehnici.
Četkice i ostali pribor
Uz tempere trebaće vam paleta za mešanje boja (najbolje bela i što veća), četkice i posuda za vodu. Svi tipovi četkica dolaze u obzir, u zavisnosti od vašeg stila slikanja. Ali ako niste sigurni najbolje je da sebi za početak obezbedite četkice sa sintetičkom elastičnom dlakom. Široka četka za pozadinu, nekoliko srednjih ravnih i par okruglih tankih biće dovoljno. Sav pribor možete jednostavno oprati vodom nakon korišćenja.
Lakiranje slike
Sliku urađenu temperama nije neophodno lakirati, ali u tom slučaju je potrebno uramiti je u ram sa staklom kako bi bila zaštićena. Ukoliko je lakirate, to možete uraditi gotovo bilo kojim lakom namenjenom zaštiti slika, a jedino što morate imati na umu jeste da če lakiranjem određene nijanse na slici postati tamnije, odnosno, lak će im vratiti izgled "mokre boje".
