Dobro došli u mali vodič za pravljenje dekoracija u tehnici mozaika! Da, biće ovo malo duži tekst ali razumite nas, nismo želeli da propustimo neku sitnicu zbog koje bi vaše delo moglo da ne uspe.
I ako mozaik važi za jednu od najtežih likovnih tehnika, postoji način da se i vi kao neko ko nije majstor mozaika i kome to nije osnovno zanimanje poigrate na jednostavnijim radovima. Možda će vas na to pokrenuti polomljene pločice koje su vam ostale posle radova u kući, možda ćete biti inspirisani raznobojnim kamenjem koje nalazite u šetnji. Staklo u boji takođe može biti osnovni materijal za vaš mozaik, a kao detalji tu se mogu naći komadi dragog kamenja, školjke ili slične sitnice koje za vas imaju određenu simboliku...
Na čemu se radi mozaik?
S obzirom da se kockice u mozaiku (bez obzira da li je u pitanju ozbiljan ili hobi rad) spajaju cementom ili lepkom za pločice, važno je da podloga na kojoj ga radite bude stabilna i čvrsta. Osim što to može biti delo na ravnoj podlozi, možete razmisliti i o blago zaobljenim površinama poput vaza ili betonskih saksija za cveće. Takođe, ne mora to biti dekoracija za enterijer isključivo, već to može biti i detalj u vašem vrtu, poput ploče na vašem baštenskom stolu.
Pod „stabilna i čvrsta podloga“ mislimo na nešto što se neće savijati i tako dovesti do rizika da cement ili lepak ispuca vremenom. Dakle, neelastična i dovoljno debela podloga. Još je važno i da ta podloga ne bude idealno glatka, već je preporučljivo da to bude grublja, hrapava površina na koju će lepak/cement dobro prijanjati.
Nekoliko ideja: keramičke ili betonske saksije i vaze, keramički i drveni okviri za ogledala ili fotografije, zid koji ste prethodno malo urušili i napravili neravnu površinu, mozaik na stolovima ili drugom baštenskom betonskom/metalnom/drvenom nameštaju. Naravno, mozaik možete raditi i na posebno pripremljenoj podlozi od medijapana koju ste uokvirili drvenim ramom, samo ne zaboravite da kod većih dimenzija umetnete u malter i žičanu konstrukciju-armaturu ili bar plastičnu molersku mrežicu.
Kakve materijale možete ugraditi u mozaik?
Osim klasike - oblih kamenčića i kockica od kamena, mozaik možete slagati i od polomljenih pločica, polomljenog keramičkog posuđa, stakla i ubaciti po koju neuobičajenu sitnicu od čvrstog materijala. Možete ih kombinovati ili se odlučiti za samo jedan materijal - sa tehničke strane to bi bilo sasvim u redu, samo je stvar vaše ideje i estetike.
Čime lomiti kamenje?
Potreban vam je alat kojim ćete materijal lomiti ili seći. S obzirom da kod kuće verovatno nemate specijalan mozaičarski čekić i nakovanj za lomljenje kamena, a nemati ni iskustva u tome pa bi bio rizik tek tako upustiti se bez prethodnog vežbanja, najbolje će biti da pločice i kamenje stavite u vreću od tekstila a onda klasičnim čekićem sve to izlupate i nadate se da će bar deo nastalih kockica biti adekvatne veličine. Klešta mogu biti od koristi kada treba kockicu doraditi, ali budete pažljivi i čuvajte se od komadića koji mogu poleteti prema vašem licu.
Čime se lepe kockice?
Varijanta 1: Krenućemo od najjednostavnije opcije - kockice na podlogu možete lepit nekim od jačih hobi lepokova. Ako se odlučite za tu varijantu imajte na umu da to neće biti posebno trajno delo i da biste morali (ako ne želite da vaš mozaik izgleda totalno amaterski) da se potrudite da kockice savršeno uklapate ne ostavljajući između njih prostor veći od 1 mm. Ono što je još poželjno u ovom slučaju je da sve kockice budu jednake visine (zato bi najbolje bilo da koristite polomljene pločice jer ćete tako sigurno imati kockice u istoj ravni, a ako koristite prirodni kamen biće teško da kockice obradite tako da sve imaju istu visinu). To je, rekosmo poželjno, ali nije neophodno ukoliko imate ideju da baš tu razliku u visini kockica iskoristite da razigrate svoj mozaik. Jednostavno ćete naneti lepak na podlogu i na svež lepiti kockice, ostaviti da se osuši i to je sve. U ovom slučaju ne morate posebno voditi pažnju na kojoj podlozi radite - drvo, keramika, metal... pa čak i debeli karton.
Ozbiljnije varijante su kada kockice lepite ili utiskujete/ubadate u masu poput maltera ili lepka za pločice. Ova tehnika naziva se tehnika ubadanja ili direktna tehnika. S obzirom da su ovi materijali krti kada se osuše, morate za podlogu obezbediti čvrst materijal, a poželjno je da površina na koju ćete nanositi malter/lepak bude hrapava kako bi lepo masa prijanjala.
Kada imate kockice i podlogu, treba pripremiti i masu. Lepak za pločice (br.11 ili br.16) je jednostavna opcija jer ćete ga kupiti u vrećici i samo mu dodati vode po uputstvu kako biste dobili žitku masu. Sličnu masu dobićete i ako pomešate najfiniji pesak i dobro oceđen kreč u razmeri 1:1. Važno je da se ne prevarite da napravite veliku kolićinu, već samo onoliko koliko će vam biti potrebno za tih par sati rada. U masu možete dodavati suve pigmente boje kako biste joj promenili obojenje.
Varijanta 2: Ovu varijantu možete da koristite kada su vam sve kockice jednake visine i preporučljiva je za rad na zaobljenim površinama. Na kockicu nanesite masu i zalepite je na podlogu, zatim na isti način zalepite svaku sledeću ostavljajući razmak od 1-2 mm među njima. Kada se osuši sledeći korak je da širom špahtom preko celog mozaika nanesete masu utiskujući je u razmake, a onda višak obrišete mekanom suvom krpom (poput fugovanja pločica).
Varijanta 3: Preporučljiva za ravnu podlogu oko koje ćete napraviti drveni okvir koji će držati lepak za pločice/malter. Kockice ne moraju biti iste visine ali morate dobro unapred isplanirati čitav mozaik. Proces je takav da na podlogu nanosite masu debljine oko 1cm i u nju ubadate kockice, a onda malom slikarskom špahtlicom poravnate masu oko svake kockice. Dok ovo radite (ako koristite prirodni kamen koji upija vlagu iz mase kojom ga lepite) imajte pored sebe prskalicu sa vodom i povremeno kvasite podlogu, kockice i nanešenu masu kako bi se mozaik ravnomerno sušio.
Mozaik, naravno, zahteva sušenje od nekoliko dana, a nakon toga postaje izuzetno otporno delo. Lakiranjem lakom na bazi rastvarača možete promeniti nijansu prirodnog kamena - izgledaće kao kada je mokar, ali to nije obavezan korak.
