U mnogim skorašnjim studijama možete pročitati da dominantna sfera našeg mozga određuje da li ćemo biti umetnički nastrojeni, poliglote ili vrhunski matematičari. To da nismo svi rođeni za sve i da i čak multitalentovani ljudi ne mogu biti uspešni u svemu čega se dohvate, opšte je poznata činenica još pre svih ovih studija. Dakle, ne možemo svi biti vrhunski slikari ili inižinjeri vazduhoplovstva, ali ono što možemo i što se savetuje je da se ipak bavimo nekom umetnošću, ne zato što smo dobri ili uspešni već zato što to ima izuzetno dobar uticaj na mnoge aspekte našeg života.
Umetnost u različitim oblicima, poput slikarstva i muzike, tamo je gde i ljudsko društvo od kako je poprimilo svoje prvobitne oblike. Pred vama je 6 razloga da ispoljite svoju kreativnu stranu na bilo koji umetnički način. Oni će vam pokazati da nije bitno da li ste u tome uspešni već da uživate u samom procesu stvaranja.
Slikarska četkica u rukama smanjuje nivo anksioznosti i stresa
Dve studije sa nevelikim brojem učesnika pokazale su da 30-45 minuta slikanja podstiče mozak da luči hormon kortizol. Ovaj hormon nam pomaže da se opustimo i omogućava mozgu da funskcioniše bez pritiska. Studije su takođe pokazale da ovo nema nikakve veze sa veštinom onog koji slika, bitan je sam proces. Sami učesnici studije izjavili su da im potezi četkicom po slikarskom platnu pomažu da razbistre misli i da se opuste.
Skloni smo da dodamo da četkica ne mora biti striktno slikarska, od mnogih ljudi koji se bave recimo dekupažom ili restauracijom nameštaja, čućete da ih izuzetno opušta sam proces nanošenja boje ili akrilnog laka na površinu. Potrebno je dublje istražiti ovaj rezultat studije, a možete prosto i sami da probate da li je neka od umetnosti koja podrazumeva četkicu u ruci vaša odbrana od pritiska savremenog haotičnog društva.
Stvaranje vizulene umetnosti ojačava veze među nervnim ćelijama u mozgu
Još jedna studija je rađena i njeni nalazi su još konkretniji. Naime, veoma je dobro za naš mozak da posmatramo neko delo vizuelne umetnisti jer podstiče različite aktivnosti u mozgu, ali njeno stvaranje dokazano ojačava veze među neuronima u mozgu.
Posmatranje i još više stvaranje je kao vežba za veze među neuronima – slično kao kada vežbamo bicepse dizanjem tegova i to nam kasnije omogućava da bez problema podignemo krevet bez ičije pomoći.
Stvaranje umetničkog dela pomaže u prevazilaženju tuge
Psiholozi najčešće savetuju da se suočimo sa svojim tužnim osećanjima kako bismo što pre naučili da živimo sa njima ili ih prevazišli, ali jedna studija koju su oni sproveli ukazuje na to da nam najbrže olakšanje dolazi ako se – bavimo nekim kreativnim radom.
Slikanje ili komponovanje na neku pozitivnu temu u vreme tugovanja donosi najbrže olakšanje i ubrzava našu sposobnost da nastavimo dalje nakon tužnih događaja. I opet, sam proces je važan, nema veze što likovna ili literarna kompozicija možda neće biti uspešna.
I žvrljotine su umetnost
Ili bar i one imaju pozitivan efekat bez obzira na to kako izgledaju, a one defintivno nisu uspešno umetničko delo. Dokazano je da usputno švrljanje po papiru pomaže da lakše i trajnije zapamtite informacije. Isprobajte ovo, recimo sledeći put kada treba da zapamtite nečiji broj telefona, umesto da ga zapišete na parčetu papira, ponovite ga više puta dok na papiru crate bezbroj tabelica za iks oks ili neke stilizovane linijice.
Pisanje o problemima pomaže da im pronađemo rešenje
Metod lečenja depresije i drugih psiholoških poremećaja koji se koristi veoma dugo, zapravo je proizišao iz kreativnog pisanja. Već godinama se u psihoterapiji koristi kao terapija dnevnik misli koji podrazumeva u nekim slučajevima da pišete o onome što vas muči ili o onome čemu težite. I u svakodnevnom životu pisana reč može vam pomoći da se skoncentrišete, razbistirite um i rešite problem. Niko ne mora kasnije čitati vaše „književno delo“, njegovo nastajanje je ono što pomaže.
Muzika podstiče mozak
Godinama je svima nama poznato da bavljenje muzikom ima mnogo dobrih strana. Deca od malena uče da pevaju i da sviraju neki instrument jer im to može pomoći i u učenju jezika, poboljšati im pamćenje, i osloboditi ih od tipičnog dečijeg stida. Važno je da dodamo da je muzika izuzetno dobra i za odrasle. Zaboravite na talenat, pevajte makar pod tušem i kad vas niko ne čuje, vratiće vam osmeh na lice ili pomoći u pokretanju negativnih emocija koje vas guše.
Mada smo naveli primere konkretnih umtnosti, to ne mora da znači da i ostale nemaju pozitivan efekat. Ako ste sportski tip, okrenite se plesu i izložite se umetnosti na taj način, plešite kao da vas niko ne gleda. Ako ne možete da se literarno izrazite uzmite četkicu u ruke i stvarajte apstraktna dela bez razmišljanja o rezultatima. I zapamtite, važno je putovanje, a ne cilj.
